Ishrana beba u prvoj godini

Beba do šest meseci ima dovoljno hranljivih materija u majčinom mleku i mlečnoj formuli. Nemlečna ishrana pre toga nije potrebna, ali se preporučuju njeno uvođenje od četvrtog meseca da bi beba imala vremena da je zavoli. Dojenje ili mlečna formula sa dodatkom gvožđa nastavljaju se i posle uvođenja nemlečne hrane i ostaju bebina najvažnija hrana do kraja prve godine, a poželjno je i duže. Dojene bebe lakše vare čvrstu hranu, jer majčino mleko sadrži enzime koji potpomažu varenje.




Bebi možete ponuditi čvrstu hranu kada uočite da žvaće i guta kada vidi da drugi jedu i gladna je posle podoja ili mlečne formule. Uočićete da se naginje napred kada je gladna, a izvija unazad kada je sita. Sa uvođenjem nemlečne ishrane sačekajte ako vaša beba hranjena mlečnom formulom ima dosta tečnu stolicu ili dojena beba slabije napreduje i trebaju joj češci podoji.

Pre napunjena četiri meseća, bebin sistem za varenje i nezreli bubrezi nisu spremni za čvrstu hranu, tako da se većina hrane izbaci nesvarena. Beba ne može da žvace i lako se zagrcne. Hrana može da izazovei infekciju, prejedanje sa gojaznošću i alergiju. Alergijska reakcija se najčešće ispoljava povećanim gasovima, crvenilom oko usta i čmara, povraćanjem i prolivom, osipom po koži, sekrecijom iz nosa i očiju i neuobičajenom mrzovoljom. Uvođenje nemlečne ishrane posle navršenih šest meseci može dovesti do malokrvnosti i slabijeg napredovanja. Beba je tada jogunastija i može odbijati da jede.




Novu hranu bebi ponudite kada je gladna. Možda će da se mršti, cokće i potiskuje hranu jezikom napolje umesto da je guta. To ne treba da vas obeshrabri, vraćajte hranu kašičicom, ali ne silom. Dajte joj nekoliko dana samo da proba po kašičicu-dve ili samo pola. Povećajte na kašiku-dve ako vidite da joj se dopada. Kašicu razredite više nego što piše u uputstvu, jer bebe ne vole gnjecavu, lepljivu hranu, poštor su navikle na tečno mleko.


U početku se daju instant pahuljice za bebe sa jednom vrstom žitarica, pirinčem, ovsem, kukuruzom ili ječmom. Daje se četiri pet dana jedna ista vrsta. Tek kada beba potpuno prihvati i zavoli jednu vrstu počinje se drugom. Pšenica se daje nekoliko meseci kasnije. Ako u familiji ima alergijskih bolesti pšenica se daje u drugoj godini. Kašica se u početku pravi jako žitko, a kasnije se zgusti.


Većini beba se dopadaju kašice od žitarica. Ako se vaša beba mršti, a sledećih dana počne da okreće glavu, ne insistirajte. Beba kojoj se silom daje hrana postaje sumnjičava prema svemu što se daje kašičicom. Ako dodate malo voća verovatno će joj se više dopasti. Odbije li i to, odustanite i počnite sa voćem. Kada zavoli voće probajte ponovo sa žitaricama. To obično biva nakon nekoliko nedelja.


Pasirano povrće se obično daje nakon što je beba prihvatila žitarice ili voće, ili oba. Možete probati da ga dajete pre voća. Prednost uvođenja povrća pre voća je u tome što beba ne očekuje da hrana mora da ima sladak ukus. Preporučuje se prvo povrće blagog ukusa, kao što su krompir i šargarepa, a zatim bundeva, boranija, grašak, cvekla i tikvice.


Povrće kao prokelj, karfiol, kupus, kelj i crni luk se bebama više dopada ako mu se doda sok od jabuka. Ako ga ne voli ni tako pripremljeno, ne insistirajte, već probajte ponovo nakon mesed dana.


Skuvano povrće možete pasirati, izgnječiti viljuškom ili blenderom, a možete koristiti i teglice gotove hrane. Koristite radije kašice od jedne vrste povrća, nego mešavine. Ako se javi alergija kod mešovite kašice nećete znati na šta je beba alergična. Ne dajte kašičicom direktno iz teglice, jer pljuvačka kvari hranu. Izvadite nekoliko kašičica, a ostalo čuvajte u frižideru do tri dana.


Kada beba prvi put proba neko povrće može da ga izbaci stolicom nesvareno. To nije loš znak, sve dok stolica nije tečna i ne sadrži sluz. Potrebno je da smanjite količinu povrća. Ako je stolica meka i ima sluzi izostavite to povrće i počnite postepeno da ga uvodite nakon mesec dana.


Cvekla može da oboji stolicu i mokraću u crveno, dok zeleno povrće stolicu može da oboji u zeleno. Spanać kod nekih beba može da dovede do pucanja usana ili kože oko guze. U tom slučaju nemojte ga davati par meseci.


Sok od jabuka, u početku razređen vodom, se daje u isto vreme sa žitaricama. U prvih šest do osam meseci bebi se daje samo kuvano voće. Izuzetak je sveža dobro zrela banana. Prvo se daju jabuke, breskve, kajsije i suve šljive, kasnije kruška i avokado. Voću ne treba dodavati šecer. Mogu se davati i kupljene kašice od voća, bolje od jedne vrste voća, nego mešavine.

Voće se daje za jedan ili dva obroka. Bebama voće obicno ne izaziva proliv. Izuzetak je suva šljiva, sok od šljiva i eventualno sok od kajsije. Zato se ovo voće koristi češće kod beba sklonih zatvoru. Njima se može svaki dan davati kašica od suvih šljiva za jedan obrok, a za drugi neko drugo voće. Bobičavo voće i grožđe se ne daju u prve dve godine, a i kasnije da se dete ne bi zagrcnulo, treba ih dobro izgnječiti.


Žumance se daje posle napunjena šest meseca, tri puta nedeljno. Koristi se tvrdo kuvano žumance pomešano sa povrćem ili žitaricama. Belance može da izazove alergiju pa se ne daje u prvoj godini. Meso se u ishranu odojenčeta uvodi krajem šestog meseca. Važan je izvor belančevina, gvožđa i B vitamina. Gvožđe iz mesa se bolje resorbuje nego iz biljaka. Prvo se daje ćureće meso, da bi se smanjila mogućnost alergije, a kasnije pileće i juneće. Zbog lakšeg gutanja, meso uvek treba davati zajedno sa povrćem i to najpre pasirano, potom gnječeno, pa seckano.


Ne treba dodavati so bebinoj hrani, jer može opteretiti njene bubrege. Spanać, cvekla, tamno zeleno povrće (brokoli) imaju velike količine nitrata koji smanjuju bebin hemoglobin, pa ih u ishranu treba uključiti tek posle drugog povrća. Pšenica, jaja i citrusno voće se izbegavaju, zato što izazivaju alergiju. Med se ne uvodi pre kraja prve godine, jer ponekad sadrži spore bakterije Clostridium botulinum. Stimulans kofein sadržan u kola-napicima, crnom čaju i čokoladi bebi nije potreban. Veštački ukusi i boje kojih ima u slatkišima nemaju nikakvu hranljivu vrednost, a mogu izazvati alergijske reakcije. Jogurt i mek sir se mogu davati od sedmog meseca, mada ih neki nutricionisti ne preporučuju u prvoj godini.
Autor: Dr Gordana Grujić