Alergija kod dece

Alergijske bolesti dece su sve češće. Javljaju se kod dece koja imaju urođenu sklonost ka alergijskom tipu reagovanja. To je poseba vid zapaljenskog odgovora imuniteta na delovanje pojedinih alergena.

Alergijske promene se najčešće javaju na koži, u disajnim putevima i organima za varenje. Deca mogu biti alergična na praktično sve vrste stranih supstanci i čestica: grinje, polen, zagađen vazduh, dim, prašinu, ubod insekta, hranu, lekove, deterdžente, kozmetiku i još mnogo supstanci sa kojima dolaze u dodir.

Alergija na koži

Alergijske reakcije na koži su najčešće izazvane ujedom komaraca ili paukova. Na mestu ujeda javlja se otok, crvenilo i svrab. Alergija na ujed ovih insekata je bezazlena, što ne mora da važi za ubod pčele i ose kod kojih se može javiti najteži oblik alergije – anafilaktička reakcija. Ona se, na sreću, javlja kod malog broja dece. Karakteriše je otok očnih kapaka, gornje i donje usne i otežano disanje, što može da dovede do ugušenja zbog otoka grkljana (Quinkeov edem). Ovo stanje zahteva hitnu lekarsku intervenciju. U blažim oblicima alergijske reakcije na ubod insekta lečenje nije potrebno, jer se promene spontano povlače za nekoliko dana, osim ako zbog češanja ne dođe do infekcije.

Različita sredstva za higijenu, kozmetička sredstva, odeća... u kontaktu sa kožom mogu izazvati alergijsku reakciju koja se ispoljava crvenilom, otokom i svrabom.

Kod odojčadi i male dece na koži se često javljaju alergijske reakcije izazvane unetom hranom. Kod veće dece to je znatno ređe. Alergija se manifestuje kao suva, crvena, zategnuta koža, koja svrbi. Promene su pojedinačne ili slivene. Najčešće se viđaju na obrazima. Ovu alergijsku reakciju najčešće izazivaju proteini kravljeg mleka. Jagodičasto voće, jaja i riba su krivci za alergiju ukoliko se daju deci pre navršene prve godine života. Često ne može da se utvrdi koji sastojak hrane pokreće alergijsku reakciju.

Alergija organa za varenje

Kod dece do godinu dana sluzokoža organa za varenje je propusnija, pa različite namirnice mogu da dovedu do alergijskih manifestacija, koje se ispoljavaju prolivastim stolicama obično izmenjenog izgleda i sadržaja. Ukoliko ovakav poremećaj traje dugo može da dovedei do značajnih poremećaja u varenju i resorpciji hrane, što ima za posledicu malokrvnost i zaostajanje u težini.

Alergijska na disajnim organima

Alergijski (atopijski) rinitis nije redak kod dece. Dete sklono alergiji ima zapučen nos, kija, nekada i desetak puta za redom, curi mu bistar sekret iz nosa, svrbi ga nos, a nekada i oči. Ima povišene vrednosti imunoglobilina E (IgE) u krvi. Ako alergiju izaziva polen rinitis se javlja u periodu cvetanja nekih vrsta trava i drveća (obično u proleće i jesen).

Astma je hronična zapaljenska bolest. Ispoljava se napadima sviranja u grudima, otežanog disanja i kašlja. Astmatični napad najčešće izezivaju inhalacioni alergeni kao što su grinje (najčešće), polen trava, drveća i cveća, kućna prašina, zatim duvan, a ređe alergeni iz hrane (riba, jaja, orasi i rakovi). Alergijska reakcija dovodi do zapaljenja, koje povećava osetljivost sluzokože na delovanje različitih iritanasa na koje dete nije alergično, te astmatični napad mogu da pokrenu i hladnoća, parfemi, sveže boje, duvanski dim, kozmetička sredstva, spray-aerosoli (lakovi za kosu, dezodoransi, osveživači vazduha), benzinske pare, izduvni gasovi, respiratorne infekcije, pre svega virusne, promena vremena, hrana, aditivi, emocionalni i drugi faktori.

Alergijsku reakciju disajnih puteva najčešće izazva izmet grinja. Insekti, nevidljivi golim okom, žive u plišanim igračkama, zavesama, tepisima, prekrivačima, meblu nameštaja. Mogu se uništiti samo vrelom parom. Ako je dete alergično na kućnu prašinu, čiji je glavni sastojak grinje, preporučuje se odstranjenje zavesa i tepiha. Nameštaj i pokućanstvo treba da bude takvo da može da se čisti vlažnim postupkom. Prisustvo vlage, buđi i duvanskog dima je često uzrok razvoja alergija disajnih puteva.

Autor: Dr Gordana Grujić