Alergije na hranu su ozbiljan zdravstveni problem koji može završiti i smrću, no, srećom, najčešće alergijske reakcije su one blaže. Čak i kad dođe do najtežih reakcija hitnom lečničkom intervencijom spašava se većina života, pa su smrtni slučajevi vrlo retki.

U grupi voća i povrća jagode su dosta česti uzročnici alergija. Broj ljudi koji razvijaju neki oblik alergijske reakcije na barem jednu namirnicu samo u SAD-u iznosi oko 11 milijuna, sa samo 150-200 smrtnih slučajeva godišnje na 30.000 hitnih intervencija zbog alergijskog stanja opasnog po život.

Istraživanja pokazuju da je problem alergija ipak potcenjen, jer se broj poseta lekaru zbog raznovrsnih, ali ne po život opasnih tegoba meri u milionima, a u Agenciji za hranu i lekove smatraju da čak 34 posto bolesnika ne dobija adekvatnu terapiju.

Hrana koja izaziva alergije
Alergijske reakcije mogu se javiti u bilo kojem životnom dobu, pa tako neka osoba reakciju razvija prvi puta kad se sretne s nekom namirnicom, dok se kod nekih alergije javljaju iznenada, nakon što su godinama određenu hranu jeli bez problema.
Za alergiju na hranu nema leka, pa je jedini način potpuno izbegavanje hrane koja uzrokuje alergiju. Najčešće su alergije na kikiriki, orahe, bademe, lešnike i druge orašaste plodove, zatim na ribu, rakove, školjke i ostale morske plodove, jaja, soju i druge žitarice, a među voćem i povrćem alergije izazivaju jagode i kivi. U slučaju jaja češće su alergije na belance. U hrani ih najčešće izazivaju masnoće i šećer, a osim na određenu namirnicu alergija se može javiti i samo na dodatke (aditive), boje, konzervanse i pesticide te na veštački zaslađivač aspartam.

Najnovija istraživanja pokazuju da neke genetski modifikovane namirnice mogu imati povećan broj alergena. Ljudi alergični na pelud neretko su alergični i na jabuke, šargarepu, sirovi krompir, grašak, kivi, i celer, a alergični na jaja često na kožnim testovima reaguju i na piletinu, iako se ta alergija u stvarnosti ne razvija (piletinu mogu jesti bez posledica). Jednom izražena alergija može ostati čitavog života, a može se i povući nakon nekog vremena. Alergije na mleko, na primer, najčešće se javljaju kod male dece, no često se kasnije potpuno povlače.


Reakcije na hranu mogu biti toksične i netoksične: toksične su otrovanja hranom koja u sebi ima bakterije ili toksine, a netoksične se javljaju kod preosetljivih osoba. Netoksične reakcije dele se na alergije, koje izazivaju imunološki mehanizmi i na reakcije nepodnošenja.

Simptomi alergija

Alergijske reakcije mogu se javiti bilo kada, pa tako neke osobe reaguju kad se sretnu s nekom namirnicom, dok se kod nekih reakcije javljaju iznenada, nakon što su godinama određenu hranu jeli bez problema. Najčešće su kožne i oralne reakcije koje variraju od blagih (svrab kože, pečenje ili svrbež jezika, blagi otok jezika, nepca ili ždrijela) do opasnih po život: takozvanim anafilaktičkim šokom koji zahteva hitnu intervenciju. Neki alergičari razvijaju simptome slične astmi. Većina alergija povezana je s IgE protivtelima, a one nepovezane nije lako dijagnostikovati, pa određen broj obolelih ne dobija pravilnu dijagnozu.

Testiranje, liječenje i preventiva

Učestalost alergija u svetu je, barem prividno, sve veća, budući da je ranije veći postotak alergija ostajao bez pravilne dijagnoze. Ipak, veruje se da će upravo zahvaljujući sve većoj konzumaciji industrijski pripremljene hrane, bogate veštačkim dodacima, i učestalost alergija rasti.

Ribe, rakovi i morski plodovi izazivaju i alergije i reakcije nepodnošenja, no većini ljudi smetaju samo određene vrste, dok druge mogu jesti bez poteškoća.

Iako se o alergijama još ne zna dovoljno, pokazalo se da osobe koje razvijaju alergijsku reakciju imaju povišenu razinu karboksipeptidaze, enzima povezanog s mastocitima. Može se ustanoviti kožnim (iglom se pod kožu unosi mala količina alergena), te provokacijskim testom (davanjem određene hrane i praćenjem reakcija pod nadzorom lekara). Iako leka koji bi potpuno poništio alergijsku reakciju nema, postoje vrlo efikasni lekovi za hitne slučajeve, kao i oni koji se uzimaju kao preventiva.

Ako se s lečenjem ne počne na vrijeme ili ako se potpuno ne izbaci hrana koja izaziva alergiju, stanje se kod velikog broja oboljelih pogoršava. Najčešći lekovi su antihistaminici i, kratkotrajno, kortikosteroidi. Osobe koje su jednom doživele anafilaktički šok morale bi uvijek imati lijek za hitna stanja (autoinjektor adrenalina i antihistaminik s brzim delovanjem). Oboleli, kao i njihovi članovi porodice, moraju biti obučeni za davanje leka. Iako lečenje anafilaktičkog šoka nije bez rizika, najčešće je to jedini način spašavanja života.

Kad se ustanovi na šta je osoba alergična, izbegavanje nije uvijek jednostavno: treba naučiti čitati etikete i znati sastav hrane. Tako, na primer, mleka i jaja ima u brojnim industrijskim proizvodima (majoneza, testenina) i domaćim jelima, kikirikija u nekim industrijskim poslasticama (dodaje se maslac od kikirikija).

Takođe, neki ljudi su alergični na namirnicu u svim oblicima, dok kod drugih reakcija varira zavisno od toga kako je namirnica tretirana. Tako su neki alergični na jaja, dok bez problema jedu industrijski majonez, biskvite, kolače i testeninu s jajima...

Baš zato što se alergije mogu menjati, osoba može stotine puta pojesti kolač s jajima ili majonez bez ikakvih posledica, ali odjednom se može i na te namirnice javiti reakcija, koja može biti i vrlo jaka. Upravo zbog nepredvidljivosti alergijskih reakcija jednom alergične osobe trebaju biti oprezne i u prehranu pažljivo uvoditi nove namirnice.

izvor : Tportal